Zašto je sremuš prva biljka koju medvjedi potraže kada se probude iz zimskog sna?

Moćna divlja biljka koja je fantastična za čišćenje od toksina nagomilanih tokom zimskih mjeseci, jake hrane i slabog kretanja

Sremuš je pre svega vesnik proleća. U pitanju je neverovatna biljka koju čak i medvjedi prvo potraže kada se probude iz zimskog sna, zato što znaju da je sremuš fantastičan za čišćenje od toksina nagomilanih tokom zimskih jmeseci, jake hrane i slabog kretanja.

Zato se ova samonikla šumska biljka koja raste pored potoka i puteva, a najviše ga ima u bukovoj šumi, u narodu najčešće naziva medveđi luk, ali je poznat i kao divlji ili šumski ili zimski luk. Smatra se pravim darom prirode jer služi i kao hrana, i kao lek i kao začin.

Sremuš je bogat vitaminom C i mineralima koji mogu da pročistite organizam od toksina, zbog čega ga zovu i „ubica otrova“. Ima neverovatnu moć da pomogne čišćenje organizam, prije svega sistem za varenje, krv, žuč, jetru… Smatra se da smiruje urinarne infekcije, nadutost u stomaku i gasove i da može da ublaži bolove u zglobovima koji su posledica artritisa.

Još od davnina se smatra izuzetno lekovitom biljkom, pa tako vlada mišljenje da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga jeli svaki dan. Biohemičari čak tvrde da je sremuš zdraviji i od belog luka na koji podseća mirisom, jer podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnijim. Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima 14 puta više nego limun. Osim toga, sadrži i sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, bogat je i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, karotenom…

Sremuš ima jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva, utiče na snižavanje krvnog pritiska, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu i olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski i pomaže da rane brže zarastaju.

U tradicionalnoj medicini se koristi jer može da pomogne kod lečenja visokog krvnog pritiska, kod regulacije nivoa holesterola, stomačnih tegoba.

Nutricionisti preporučuju sremuš kao obavezan dodatak ishrani. Njegovi sastojci vezuju otrove i masnoće iz krvi, krvnih žila, creva i želuca… i tako ih izbacuju iz organizma. Odličan je otklanjanje posledica prolećnog umora, stručnjaci trvde da je dovoljno dve do tri nedelje svakodnevno jesti listove sremuša.

Nažalost, sremuš ne može da se suši niti konzervira na bilo koji način, zbog čega je poželjno da se njegova sezona iskoristi maksimalno. Može da se jede u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Može da bude dodatak u čorbama, sosevima i uz testenine. Preporučuje se da se jedete svež i da se izbegava kuvanje, jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem gubi svoja lekovita svojstva.

Veoma je važno da prilikom samostalnog branja sremuša budete pažljivi. Listovi medveđeg luka beru se sve dok biljka ne počne da cvijeta. Takođe, budite pažljivi jer izgledom veoma podseća na druge vesnike proleća kao što su đurđevak, mrazovac i čemerika, koje mogu da izazovu trovanje. Najsigurniji način da ga prepoznate je da listove protrljate prstima i ako zamiriše na bijeli luk – našli ste sremuš.

Visited 1 times, 1 visit(s) today

Be the first to comment

Leave a Reply