Opasni psihijatrijski bolesnici Slobodno šetaju, Napadaju i Ubijaju

Oko 400.000 ljudi u Srbiji godišnje zatraži pomoć zbog psihičkih problema, dok u psihijatrijskim ustanovama godišnje bude hospitalizovano nešto više od 30.000 pacijenata. Oko 10 odsto njih zadržava se u bolnicama prisilno, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge. Svi drugi slobodno šetaju ulicama naših gradova, a sve češće neko od njih postane glavna vest u medijima nakon što nekoga napadne ili ubije.

I dok lekari odgovornima smatraju okolinu, porodicu ili staratelja, za kriminologe su krivci pravosudni organi i zdravstvo. Ko god da je kriv, epilog je – opasan čovek na ulici.

Dr Milutin Nenadović, bivši direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, objašnjava da duševni bolensici pre nego što “eksplodiraju” obično daju znake upozorenja. Problem je što ove znake često nema ko da prepozna.

– Sva istraživanja pokazuju da psihijatrijski bolesnici među ubicama čine brojčano manji broj nego osobe iz opšte populacije. Pravi razlozi za njihove nasilne epizode su način na koji ih društvo tretira, na prikrivanje od strane porodice i na opštu stigmatizaciju i etiketiranje – objašnjava sagovornik Telegrafa.

On napominje da su najnasilniji oni sa najozbiljnijim poremećajima i da ubijaju i napadaju jer imaju pogrešnu percepciju stvarnosti i odnosa ljudi prema njima.

– To su ljudi koji pate od šizofrenije, posebno one koju prate sumanute paranoidne ideje. Ali, nije poenta strpati sve duševne bolesnike u institucije, naprotiv, ide se ka tome da ih u bolnicama ima sve manje. To ne znači da ih treba pustiti kućama i prepustiti ih sebi, nego im obezbediti vanbolničku negu – kaže dr Nenadović.

Na pitanje zbog čega su poslednjih dana učestali napadi psihijatrijskih bolesnika, mnogi lekari će reći – zbog promene vremena i visokih temperatura koje pogoršavaju psihičke tegobe pacijenata koji već imaju neke mentalne smetnje. Veliki broj ljudi predisponiranih za ovu vrstu poremećaja upravo u ovo doba godine doživi prvu epizodu bolesti koja je često eruptivna i dramatična.

Ipak, dr Nenadović smatra da vreme nema nikakve veze sa tim incidentima i da je ovo objašnjanje korišćeno davnih dana, kada naučnici nisu imali detaljnije uvide u ljudsku psihu i načine na koje funkcioniše.

Kriminolog Marko Nicović smatra da do takvih incidenata dolazi kada zakažu javne službe i psihijatrijske bolnice.

– Često se dešava da se ne napravi dobra procena ozbiljnosti psihičkog poremećaja. Lekari često razmišljaju po principu “neće valjda ništa ozbiljno da uradi, nije toliko bolestan”. I to je kobna greška, jer je za takve ljude potreban samo okidač – kaže Nicović.

On ističe da u vremenu socijalne i moralne krize ljudi lako skrenu u patologiju.

– Ljudi ostaju bez posla, bez budućnosti, počinju da pate od anksioznosti. Neki okidač mora da postoji – kaže Nicović.

Precizni podaci i registri mentalnih bolesti ne postoje, ali prema procenama stručnjaka jedna od pet osoba ženskog pola oboli od depresije, a jedan od deset muškaraca. Oko jedan odsto je obolelih od šizofrenije u opštoj populaciji i tu nema bitnije razlike među polovima, dok je zastupljenost paničnog poremećaja ide od sedam do devet odsto, ali se češće pojavljuje kod žena.